Dear Brothers and Sisters in Christ,
On the Second Sunday of Great Lent we commemorate St. Gregory Palamas, a great bishop, monastic, and theologian of the 14th century. He is known especially for defending the experience of hesychast monks who, through deep prayer of the heart and asceticism, were enabled to see the Uncreated Light of God that the Apostles beheld at the Transfiguration of the Lord on Mount Tabor. In this Sunday’s Gospel reading (Mk 2:1-12), theParalytic and his peers understand that they need Christ, and they present themselves to Him so that that something beyond their control can take place by His grace.
At the mid-point of our Lenten journey, the Church strengthens and fortifies us by calling to mind Christ’s precious and life-giving Cross. This Sunday’s Gospel passage (Mk 8:34-9:1) reminds us that following Christ- walking the path of salvation- is not easy , but rather involves sacrifice. We must crucify the habits of thought, word, and deed that lead us to worship and serve ourselves instead of God and neighbor. We must kill our pride, our selfishness, and our slavery to pleasure.
On the fourth Sunday in our pilgrimage toward Christ’s Resurrection, the Church holds up an example of St. John Climacus, abbot of St. Catherine’s Monastery in the six century. His life and writings can inspire those who honor him. In the Gospel reading (Mk 9:17-31) Christ’s disciples had lacked the spiritual strength to cast out the demon, but the Lord Himself healed the demoniac. He told them that demons like this “can come out by nothing but prayer and fasting,” spiritual exercises designed to strengthen our faith and to purify our souls.
Nearing the end of the Lenten journey, the story of St. Mary of Egypt demonstrates that it is never to late in life- or Lent- to attend to eternal matters. St. Mary initially lived a life of debauchery. She repented, received absolution, and entered the wilderness, where she lived in fasting and repentance for the rest of her life. Sometimes we to experience a moment of realization. We must repent. And after repentance comes action. Though we are not all called to solitude as St. Mary was, we can all turn from sin, toward Christ.
Prayerfully in Christ,
Fr. Mile
Драга браћо и сестре у Христу,
У другој недељи Великог поста славимо спомен Св. Григорија Паламе, великог епископа, монаха, и богослова из четрнаестог века. Он је посебно познат по томе што је бранио искуство монаха исихаста, који су се кроз усрдну молитву и подвижништво, удостојили да виде Нестворену Светлост Божију, коју су Апостоли видели приликом Христовог Преображења на Тавору. У одломку из Јеванђеља које се чита (Мк 2,1-12), одузети и они који су са њим схаватају да им је потребан Христос, и због тога долазе пред Њега, да се Његовом милошћу догоди нешто изнад њихових моћи.
На половини нашег великопосно путовања, Црква нас снажи и утврђује тако што нас подсећа на Христов Часни и Животворни Крст. Одломак из Јеванђеља које се чита (Мк 8,43-9,1) нам говори да следовати Христу на путу спасења није лако, већ да подразумева жртвовање. Ми треба да разапнемо наше свакодневне мисли, речи, и дела која нас воде обожавању нас самих, уместо пројави љубави према Богу и ближњима. Потребно је да умртвимо нашу гордост, самољубље, и наше робовање уживањима.
Четврте недеље нашег путовања ка Васкрсењу Христовом, Црква нам даје пример Св. Јована Лествичника, игумана манастира Св. Катарине из шестог века. Његов живот и списи надахњују оне који славе његов спомен. У читању из Јеванђеља (Мк 9,17-31) ученици Христови нису имали духовне снаге да изгоне демона, али је бесомучног исцелио Христос. Он им је рекао да се такви демони изгоне никако другачије до молитвом и постом, духовним опитима који нас учвршћују у вери и чисте наше душе.
Пред крај великопосног путовања, казивање о Св. Марији Египћанки нам показује да никада није касно у животу или посту, да се окренемо вечним стварима. Св. Марија је најпре живела похотно. Покајала се, примила опроштај, и отиснула се у пустињу, у којој је живела до краја живота. И ми понекад доживимо моменат спознаје. Треба да се покајемо, а после покајања креће акција. Иако нисмо сви позвани да будемо отшелници као Св. Марија Египћанка, треба да се окренемо од греха према Христу.
Молитвено у ХС,
свешт. Миле